4 saveta za prevazilaženje poslovne i emotivne krize

Ako uzmemo u obzir da na poslu provedemo najmanje 8 sati, nema razloga da sa ljudima sa kojima radimo nemamo iskren i otvoren odnos. To je posebno moguće u malim firmama i biznisima koji se više oslanjaju na ljude i ne bi trebalo da nam bude teško. Na kraju krajeva, mi smo birali te ljude i dodeljivali im uloge u našem timu i dobro je da gradimo zdrav odnos nas i naših zaposlenih.

“Sve ono što dobro uradimo za vreme redovnog stanja, pokazaće se blagorodnim kada nas pogodi kriza ili neka nepredviđena situacija.”

Kako bismo izbegli čestu situaciju da se sav posao sruči na nas i da umesto razvijanja novih ideja dođemo u poziciju osobe koja „gasi požar“ u firmi, odlično je da delegiramo svoje obaveze zaposlenima po sklonostima i stepenu znanja i tako ćemo imati više vremena da radimo na novim idejama i unapređenju poslovanja. Sve ono što dobro uradimo za vreme redovnog stanja, pokazaće se blagorodnim kada nas pogodi kriza ili neka nepredviđena situacija.

Polovinom marta smo se svi zajedno suočili sa krizom koju nismo mogli predvideti. Nevidljivi organizam nas je onemogućio da radimo punim kapacitetom ili da radimo uopšte. Situacija koja nikome nije bila ni malo prijatna, a nismo mogli ni da predvidimo koliko dugo će sve to trajati i kakve će posledice ostaviti.

I naravno, preduzetnik je ljudsko biće i oseća čitavu lepezu emocija, koje mogu biti i prijatne i neprijatne. Njegovi strahovi su u ovakvim situacijama po pravilu veći jer oseća odgovornost za egzistenciju svoje, ali i za porodice svih svojih zaposlenih.

Kako bi se čovek izborili sa svim tim emocijama, neophodno je da bude iskren i prema sebi i prema svojoj okolini, a ovo su neki od saveta kako da tu iskrenost primenimo u praksi.

1. Razgovarajmo sa zaposlenima

Ako nas je strah, hajde da kažemo da nas je strah. Da zajedno sa svojim saradnicima vidimo čega se to zaista plašimo, i mi kao lideri i oni kao zaposleni, koji od svog poslodavca očekuju neke odgovore. Kada odredimo čega se zapravo bojimo, kada strah bude imao ime, znaćemo šta nas muči sa čime i biće nam lakše da potražimo rešenja za izazove koji su pred nama.

Odvojimo vremena za razgovor sa svakim radnikom pojedinačno. Pitajmo ih kakvi problemi njih lično pritiskaju i na koji način krizna situacija utiče na njihove živote. O kome brinu, osim o svojim primarnim porodicama. Imaju li nekoga da im čuva decu dok vrtići ne rade. Podelimo i mi svoje probleme sa njima. Recitimo im šta nas još dodatno muči u situaciji koja nam se svima iznenada dogodila. Razgovarajmo, delimo, pomažimo se.

Zatvorili su nam posao i ne znamo kako ćemo platiti obaveze i radnike? Možemo li da zajedno sa radnicima smislimo model rada koji će nam smanjiti obim posla, ali nas neće u potpunosti zatvoriti?

Postoje dva sistema nagrađivanja  i motivacije radnika – finansijsko i nefinansijsko. Finansijsko znamo već kako funkcioniše, a sva novija istraživanja govore da zaposleni napuštaju čak i dobro plaćene poslove zbog tog nefinansijskog dela koji podrazumeva poštovanje, uvažavanje, dostojanstvo, pohvalu, nematerijalnu nagradu u vidu slobodnog dana ili produženog vikenda. Iako svi radimo za novac, ljudima je potrebna i lepa reč, pohvala da dobro obavljaju svoj posao, dokaz da su poštovani i cenjeni. To je imperativ ukoliko želite da imate složan i efikasan kolektiv.

2. Razgovarajmo sa partnerima, dobavljačima i klijentima

Kako smo razgovarali sa zaposlenima, tako treba da razgovaramo i sa svojim dobavljačima, službenikom banke u kojoj imamo kredit, sa svima kojima nešto dugujemo i onima koji nama duguju. Dugogodišnje iskustvo koje imam u poslovanju, ali i zdrav razum, govori da uvek možemo pronaći rešenje za bilo koji izazov koji život stavi pred nas. Samo treba ima hrabrosti suočiti se sa njime.

Kada smo prinuđeni da obustavimo poslovanje ili značajno umanjimo obim, važno je da održavamo vezu i sa svojim klijentima – telefonom, mailom ili društvenih mreža. Nekada je i obično pitanje „Kako si?“ dovoljno da pokaže da vam je stalo i da ojača poverenje i lojalnost.

3. Analizirajmo i usavršavajmo sami sebe

Više puta sam u ovom periodu čula da su otporniji na krizu ljudi koji bolje poznaju sebe. Koliko zaista poznajemo sebe? Koji su to mračni ćoškovi u koje ne želimo da uđemo i raščistimo ih, pa makar nam posao propao zbog toga? Nije strašno potražiti pomoć, bilo psihologa bilo stručnog konsultanta bilo koje vrste. Osoba koja nije svakodnevno uključena u naš život i naše poslovanje može potpuno drugačije da sagleda situaciju u kojoj se nalazimo i ukaže na rešenja koja nam se možda nalaze pred nosom, ali smo suviše uplašeni da bismo ih videli.

Preduzetnik treba da stalno radi na sebi i na usavršavanju svojih veština, znanja, mentalne snage. Treba da budemo primer ljudima koje vodimo, treba da budemo glava porodice koju smo stvorili i okupili oko naše ideje i koja nas je na tom putu podržavala i održala. Zato je dobro da krizu posmatramo i kao priliku da unapredimo svoje proizvode i usluge, otvorimo nove kanale prodaje ili usavršimo organizaciju rada.

4. Nastavimo da razgovaramo i posle krize

Poslednjih dana se život i poslovanje polako vraća u normalu, ali nas verovatno očekuju navikavanja na nova pravila ponašanja i poslovanja. Nastavimo da razgovaramo istim intenzitetom kao i za vreme krize. Predstavimo kolektivu gubitke koje je firma doživela i izazove koje očekujemo. Saslušajmo svoje zaposlene. Kako se oni osećaju u odnosu na novonastalu situaciju, da li im je neugodno da se vrate na posao zbog straha od virusa. Iskoristimo priliku da nakon krize ojačamo poverenje i slogu unutar kolektiva, jer je to najznačajnije ulaganje za budućnost i najbolja priprema za neke nove krize koje nas mogu zadesiti. Jer kao što sam i na početku teksta napomenula – sve ono što dobro uradimo za vreme redovnog stanja, pokazaće se blagorodnim kada nas pogodi kriza ili neka nepredviđena situacija.

Autorka članka je Kristina Ivković, edukatorka za unapređenje prodaje i višegodišnja volonterka u Centru Srce, koji se bavi pružanjem emotivne podrške osobama u krizi i prevencijom samoubistva. Više Kristininih članaka možete pogledati na njenom blogu.

Ostavite odgovor