Kategorija: Glas zajednice

Tehnološku ekspanziju već neko vreme ravnopravno prati i porast handmade proizvoda. Uzroci su mnogobrojni, ali pre svih, želja ljudi da ne izgube identitet i sačuvaju nasleđe koje baštine. Najvažniji detalj u tom procesu jeste uspostavljanje balansa između starog i novog, tačnije upotreba novih materijala kako bi se stari zanat približio savremenom tržištu. 

Međutim, u jednom trenutku ručni rad je prihvaćen kao pokušaj pojedinca da od školskog projekta stvori proizvod koji bi mu doneo zaradu. Da nije lako stvarati, biti origininalan i nadasve prihvaćen, razgovarali smo sa Anom Armacki i Teodorom Trifunović.

Amateri ili profesionalci?

-Kad kažemo hobi, odmah pomislimo na amatere, koji imaju strast ka nečemu i svoje slobodno vreme provode radeći upravo to što vole. To u nekim slučajevima uopšte ne znači da je njihov rad manje kvalitetan ili manje vredi u odnosu na nečiji kome je upravo to profesija – smatra Teodora, dizajnerka i vlasnica brenda „Tandara Mandara Broć“ 

Teodora napominje i da ta dva posla ne mogu uvek da se izjednače, u nekim slučajevima se jasno razlikuju i da mnogo toga zavisi od uloženog truda. 

-Ozbiljan kreativan rad je poziv, profesija,  posvećenost, pasija… iznalaženje novih ideja ili rešenja. Hobi je aktivnost kojom se baviš u slobodno vreme, ali može biti i uvod u nešto ozbiljnije. Navela bih sebe kao primer; izradu nakita sam doživljavala samo kao hobi, ali vremenom mi je raslo interesovanje za različite tehnike i materijale, pa sam počela sve više da se angažujem – rekla je Ana, vlasnica brenda „Tangled Up“.

Handmade proizvodnji je svakako doprinelo i sve veće angažovanje proizvođača koji nude procese rada kroz niz tutoriala na raznim internet platformama. Što je, složile su se sagovornice, i prednost i mana.

-Razvojem interneta i različitih platformi za kreativce, možemo primetiti trend porasta hobista koji imaju ozbiljne radove. Neki svoju ljubav pretvore i u unosan biznis što ih onda stavlja u red ozbiljnih kreativaca, zar ne? Međutim, handmade se često doživljava i  „sedneš i gotovo“. Ne zato što se nekom ne sviđa taj proizvod, već što je mnogo onih koji su neupućeni u sam proces pravljenja ručnih proizvoda. Ja bih iz svog iskustva mogla reći da sam doživljavala dve različite reakcije praveći dekoracije od Papir Mache tehnike. Pošto su neki radovi izgledali veoma komplikovano za napraviti, reakcije su bile pozitivne i nije izostajalo divljenje.  Sa druge strane, bilo je tu i dekoracija koje su zahtevale puno vremena i preciznosti, al zbog njihovog jednostavnog izgleda reakcija bi izostajala. Ljudi ponekad ne shvataju da jednostavnost ne mora da znači manjak uloženog truda, već naprotiv, može značiti suprotno. Za svaku ideju je potrebno vremena, posebno kod handmade proizvoda. Plan je naročito bitan ukoliko je svaki komad unikatan, jer tu može da dođe do grešakai koje dovode do gubljenja vremena i materijala, a to ume da bude posebno frustrirajuće – ispričala je Teodora.

A kako se to pravi?

Sličnog mišljenja je i Ana, kojoj se čini se da ljudi obraćaju pažnju samo na krajnji proizvod, i mada pokazuju interesovanje „kako se to pravi“, često ne znaju kako teče stvaralački proces, koliko je zahtevan i koliko vremena oduzima. 

-Treba doći do ideje, isprobati način izrade, materijal… Zatim, trebalo bi imati u vidu da izrada ne ide uvek po planu i da se treba izboriti sa kreativnim blokadama, upropašćenim materijalom, pogrešnim potezom na samom kraju izrade… – ocenila je Ana.

Pošto se bavi grafičkim dizajnom, Teodora je navela par primera gde klijent ne može da stvori pravu sliku o tome koliko je truda uloženo u rad, bilo da je to najjednostavniji logo ili komplikovana ilustracija. 

-Ukoliko ukratko pogledate kako se dolazi do nekog dizajna, uglavnom možete videti kako je to sve urađeno u par klikova, ali ne smemo da zaboravimo na proces planiranja, kao i vreme potrebno za lično usavršavanje i ovladavanje različitih softvera. Takođe, postoji jako puno klijenata i kupaca koji su informisani bilo da je reč o handmade proizvodima, dizajnu ili drugim kreativnim oblastima i možemo videti da oni itekako umeju da cene trud i originalnost. Moj zaključak u vezi ove problematike “sedneš i gotovo” ili “klikneš i gotovo” bi mogao biti da je u pitanju neinformisanost. Verujem da se to polako menja i da sve više ljudi uviđa važnost kreativnih poslova – priča Teodora. 

Koliko košta originalnost?

U savremenom svetu dostupnih informacija originalnost je najteže postaviti, što zbog različitih standarda tržišta, što usled drugačijih želja i ukusa potrošača/klijenata. 

– Ne bih rekla da se originalna ideja ne ceni već da ne može lako da se prepozna. Svakodnevno smo bombardovani nečim “originalnim”, bilo da  je u pitanju plasiranje proizvoda ili čak i sam način kako da “originalno” provedemo svoj život tako da je gotovo nemoguće prepoznati šta je ono pravo. Mislim da se značenje same reči promenilo i posle tolike upotrebe je olako shvatamo i postajemo nezainteresovani. Da bi zaista moglo nešto da se ceni, potrebno je prvo da se informišemo i vidimo šta je to što postoji i zašto bi baš ova ideja mogla biti originalna. Za to je potrebno puno vremena, a kao što znamo, vreme je luksuz koji sebi ne može da priušti svako. U moru stvari koje nas danas okružuje, treba svoje ideje približiti ljudima. Zato je potrebno podržati udruženja koja se bave kulturom, kreativnim projektima i handmade-om. Takođe bih da naglasim da originalnost ne mora nužno da znači da se stvorilo nešto u potpunosti novo, do sad neviđeno,  već da je možda neka stara ideja dala inspiraciju za neki nov proizvod ili tehniku kreiranja istog – kaže Teodora.  

Ana je pak, mišljenja, da se originalna ideja ceni, mada ne uvek u materijalnom smislu.

– Zaista je neizmerno zadovoljstvo kada se nekome „zacakle“ oči kada ugledaju vaše radove, kada neskriveno iskazuju oduševljenje. Međutim, ovde moram da dodam i nešto vrlo važno, a to je razlika između kreativnosti i veštine, s obzirom na veliki broj dostupnih tutorijala koji pružaju mogućnost učenja, uvek imate prostora da proizvodu date svoj lični pečat, što i jeste suština kreativnog rada, a odmah zatim i originalni proizvod – kaže Ana.

Kako bi se handmade proizvodi približili krajnjim korisnicima, u sve više gradova se tokom cele godine organizuju manifestacije i smotre samih autora i njihovih radovaradova. Međutim, iako nazivi, takvih događaja, sadrže reči poput „kraft“, „handmade“ ili „stari zanat“ organizatori vrlo često uključe i preprodavce fabričkih proizvoda i one koji se svakako ne mogu svrstati u gore pomenute kategorije.

Sami autori bi voleli da događaja na kojima će predstavljati svoj rad bude više, ali i da se ispoštuje osnovna teza od koje se počelo – da to zaista budu sajmovi autorskih radova

Pogledajte ponudu ručnih radova u okviru sekcije „Nakit i aksesoari“
Pogledajte ponudu ručnih radova u okviru sekcije „Životni porostor“
Pogledajte ponudu ručnih radova u okviru sekcije sa kozmetičkim proizvodima.

Autorka članka je Vanja Marčić, preduzetnica i aktivistkinja. Na osnovu znanja i preporuka svog pradede dr. Jovana Tucakova bavi se preradom lekovitog bilja i proizvodnjom prirodne kozmetike. Osnivač je udruženje kreativaca „Plasmatis“, koje okuplja ljude od veštine i kreativnosti, handmade i kraft autore. Posvećena je radu na promociji samozapošljavanja, samoorganizovanosti i neophodnosti očuvanja ličnih znanja.

„magazin za zajednicu zanatlija, majstora ručnih radova, kreativnih preduzetnika, malih nezavisnih izdavača i za sve one koji podržavaju domaću kraft scenu“

Kao što smo i najavili, u okviru sajta pokrećemo magazin za našu zajednicu zanatlija, majstora ručnih radova, kreativnih preduzetnika i nezavisnih izdavača knjiga stripova i muzičkih izdanja, ali i za njihove kupce i sve koji podržavaju razvoj i opstanak kreativne scene koju Zanateria okuplja.

Sadržaj koji pripremamo može biti sumiran u tri reči: informacija, edukacija i inspiracija.

U sledećih pet pasusa vam najavljujemo kakav sadržaj možete da očekujete.

1. Kraft Magazin neguje kraft kulturu

Predstavićemo vam ljude koji su napravili proizvode sa sajta. Uvešćemo vas u njihove radionice, ateljee, studije i galerije, a oni će sa na podeliti neke od tajni svojih zanata i objasniće nam i otkriće nam odakle crpe inspiraciju da izdrže u ovakvim tržišnim (ne)uslovima. Verujemo da ćemo svi zajedno nakon njihovih priča biti posvećeniji kupovini proizvoda malih lokalnih proizvođača i da ćemo te proizvode zavoleti još više.

2. Kraft Magazin edukuje

Biznis mentori i stručnjaci iz različitih oblasti podeliće sa nama svoje znanje i iskustva kako bi  malim preduzetnicima pomogli da unaprede svoje proizvode, način poslovanja, marketing, dizajn, veštine prodaje… I nas troje pokretača Zanaterije ćemo vas savetovati kako da maksimalno iskoristite sve potencijale naše platforme i predstaviti vam sve alate koji su vam na raspolaganju.

3. Kraft Magazin donosi korisne vesti

Ovde ćete prvi saznati najnovije vesti o konkursima, subvencijama, povoljnim kreditima, grantovima, seminarima, obukama i takmičenjima. Intervjuisaćemo predstavnike državnih službi, nevladinog sektora, banaka i ostalih organizacija koji se na različite načine bave preduzetništvom u Srbiji.

4. Kraft Magazin donosi korisne uvide

Ekonomisti i predstavnici organizacija koje se bave podrškom razvoju preduzetništva sa nama će podeliti svoja predviđanja, rezultate istraživanja i izveštaje o završenim projektima podrške preduzetnicima i konkretne rezultate. Posebnu pažnju ćemo posvetiti razvoju socijalnog i ekološkog preduzetništva i razgovaraćemo sa aktivistima i organizacijama iz tog sektora.

5. Kraft Magazin prenosi glas zajednice

Ovo je „megafon“ sa kojeg će se čuti stavovi naše zajdnice, nove ideje, problemi sa kojima se suočavamo i predlozi za njihovo rešavanje. Bićemo otvoreni za sva esnafska i druga preduzetnička udruženja i inicijative, daćemo im prostor u magazinu i prenosićemo njihove poruke i aktivnosti.

Uživajte u čitanju, šaljite nam predloge, ideje i zamerke. Šaljite nam i tekstove koje želite da objavimo. Nastavite da podržavate male proizvođače, ali i sve ostale male biznise. Hajde da svako od nas bude bolji, da bi nam bilo bolje.