Kategorija: Proizvođači i proizvodi

Kraftovanje kao porodična vrednost

Ako kao ja, kraftujete od kuće pune male dece, znate koliko može biti izazovno uskladiti vreme koje želite da provedete sa decom, njihove potrebe, posao i kućne obaveze. Dok su bili bebane, nije bilo mesta za ručne radove, ali kako rastu, tako kraftovanje sve više postaje naša zajednička aktivnost.

Uključivanje dece u proces ručnih radova je višestruko koristan. Prvo, deca i roditelji provode vreme zajedno, konstruktivno i kvalitetno. Dobijamo još par prilika da smo ponosni jedni na druge, da učimo zajedno i da podelimo zadovljstvo gotovog dela.

Osim toga, isprobavajući različite tehnike i alate deca razvijaju finu motoriku ključnu za razvoj sinapsi u mozgu, a samim tim i za razvoj inteligencije. Pored toga, usavršavanjem tehnika, i učenjem zanata, stiču samopouzdanje, osamostaljuju se i ososobljavaju za život.

Posmatrajući proces izrade, deca stiču osećaj o uloženom trudu i vremenu koje je potrebno da se nešto stvori. U doba konzumerizma i užurbanosti, kada je sve instant (i hrana i pristup informacijama i radnjama sa jeftinom robom) mislim da je jako važno da deca osete trajanje. Na taj način razvijaju poštovanje prema napravljenom i prema roditelju koji je sposoban da svojim rukama stvori, da sam nešto napravi. Deca, nažalost, retko imaju priliku da posmatraju roditelja kada koriste svoje talente. Najčešće ne odlaze sa roditeljima na posao i ne gledaju kako oni rade. Kućni poslovi se, takođe, često ostavljaju za vreme kada deca nisu u kući ili spavaju. I deca, ponovo, ne vide roditelje na delu. I tako nemaju prilike da se dive sposobnostima svojih roditelja i da uče od njih.

Sad kad smo prošli kroz neke od ključnih razloga zašto kraftovati sa decom, postavlja se pitanje kako? Sledi nekoliko korisnih saveta:

1. Odvojite vreme i uhvatite ritam

Ako je izvodljivo, neka porodična radionica bude u približno isto vreme, recimo svakog dana posle ručka, kada je vreme za mirnije aktivnosti ili nedeljom popodne ili u bilo kom drugom ritmu koji najviše odgovara vašoj porodici. Bitno je da se kraftovanje ponavlja u ritmu, kada se uhvati ritam, deca lakše uplivavaju u tok aktivnosti i često više nema potrebe za posebnim pripremama.

2. Unapred pripremite materijale

Neka sve bude pri ruci i kako koncentracija ne bi oticala. U zavisnosti od uzrasta dece, možete im napraviti njihov lični kraft kutak gde će im materijali biti pri ruci. Moja trogodišnja ćerka ima svoju policu sa drvenim perlicama i koncima kako bi samostalno mogla da ih koristi.

3. Počnite da kraftujete pred decom

Neka prvo vide vas kako radite. Deca uče oponašajući, dajte im dobar primer. Neka se zainteresuju i polako priključe. Kada uhvatite ritam, verovatno će se uključiti čim vide da pripremate materijale. Neka deca možda neće želeti da učestvuju, ali posmatranje je dragoceno, a možda se posle nekoliko radionica priključe. Neka deca možda neće želeti da rade to što vi radite, ali će raditi nešto svoje sa ponuđenim materijalima. Živela kreativnost i snalažljivost i autentičnost.

4. Upoznajte ih sa alatima

Pre nego što krenete sa projektom, neka deca osmotre i ispitaju opremu. Ako ima alata koji nisu za dečiju upotrebu i deca to treba da znaju. Ali deca vole da koriste prave alate, ako ste u mogućnosti, obezbedite im dečije makaze, igle sa tupim vrhom, deblji konac…

5. Krenite postepeno

Primer sa nizanjem perlica je odličan za početak pravljenja nakita. Za manju decu krupne perle sa velikim rupama, igla sa tupim vrhom i konac. Ako se plašite da detetu date iglu, na vrh konca se može zalepiti selotejp u krug (kao na pertli) kako konac ne bi bežao i kako bi im bio stabilnija osnova za nizanje.

Ako se bavite obradom drveta ili želite da krenete zajedno sa svojom decom/detetom, jednostavno šmirglanje grane/komada drveta i premazivanje lanenim uljem komadom krpice je sjajan početak.

Ako uvodite radionicu šivenja, možete da krenete od toga da na tanjoj tkanini zajedno iscrtate kroj, za recimo lutkinu haljinu, pa da dete samostalno seče prateći liniju kroja.

Za ručne radove, kao što su heklanje, pletenje, tkanje, ja sam sa svojom decom krenula odvertikalnog tkanja i pravljenja osnovnog lanca za heklanje, ali bez heklice, već prstima.

6. Uvedite tehnike uz priču ili pesmicu

Za savladavanje novih tehnika je potrebno vreme, bez obzira na to koliko imamo godina i može biti teško, obeshrabrujuće i , za decu, nekada sa previše utisaka. Zato je bitno da idemo postepeno i kada dođe vreme za tehnike, da ih prikažemo na deci razumljiv način – kroz priče i pesme. Zamislite kako maloj deci izgleda kada se plete kika, e tako su moja deca gledala dok sam im vrlo strpljivo i lagano po treći put pokazivala kako se plete kika od tri niti. Onda mi je sinulo, pa sam počela usput da pričam priču o tri zmije koje idu putem i nikako ne mogu da se dogovore koja će da bude u sredini, ona koja je bila sa leve strane rekla je – hoću ja da budem u sredini, i prešla je u sredinu, a onda je ona sa desne strane uzviknula – hoću ja da budem u sredini i ona se ugurala u sredinu i tako su se preplitale u krug…ova priča ih je jako razveselila i danima nakon toga su izgovarali – oću i ja u sredinu i tražili da pletu kike. Igrajte se, smišljajte, vi ćete najbolje znati koja priča ili pesmica je najprikladnija za vaše dete.

7. Uživajte!

Kraftovanje sa decom traži novi pristup ručnim radovima, ali je blagorodan za celu porodicu.

I bez očekivanja. Nije bitno da se u toku jedne radionice nešto završi, posebno ako ste vremenski ograničeni, a i deca gube koncentraciju posle nekog vremena. Dobrobiti zajedničkog kraftovanja su dugovečne.

Autorka teksta je Sanvila Domić, mama trogodišnje devojčice i četvorogodišnjeg dečaka, antropološkinja i valdorfska vaspitačica. Njene ručne radove možete videti i kupiti u okviru njenog shopa “Chvor” na Zanateriji.

Ručni radovi u vreme tehnološkog razvoja

Tehnološku ekspanziju već neko vreme ravnopravno prati i porast handmade proizvoda. Uzroci su mnogobrojni, ali pre svih, želja ljudi da ne izgube identitet i sačuvaju nasleđe koje baštine. Najvažniji detalj u tom procesu jeste uspostavljanje balansa između starog i novog, tačnije upotreba novih materijala kako bi se stari zanat približio savremenom tržištu. 

Međutim, u jednom trenutku ručni rad je prihvaćen kao pokušaj pojedinca da od školskog projekta stvori proizvod koji bi mu doneo zaradu. Da nije lako stvarati, biti origininalan i nadasve prihvaćen, razgovarali smo sa Anom Armacki i Teodorom Trifunović.

Amateri ili profesionalci?

-Kad kažemo hobi, odmah pomislimo na amatere, koji imaju strast ka nečemu i svoje slobodno vreme provode radeći upravo to što vole. To u nekim slučajevima uopšte ne znači da je njihov rad manje kvalitetan ili manje vredi u odnosu na nečiji kome je upravo to profesija – smatra Teodora, dizajnerka i vlasnica brenda „Tandara Mandara Broć“ 

Teodora napominje i da ta dva posla ne mogu uvek da se izjednače, u nekim slučajevima se jasno razlikuju i da mnogo toga zavisi od uloženog truda. 

-Ozbiljan kreativan rad je poziv, profesija,  posvećenost, pasija… iznalaženje novih ideja ili rešenja. Hobi je aktivnost kojom se baviš u slobodno vreme, ali može biti i uvod u nešto ozbiljnije. Navela bih sebe kao primer; izradu nakita sam doživljavala samo kao hobi, ali vremenom mi je raslo interesovanje za različite tehnike i materijale, pa sam počela sve više da se angažujem – rekla je Ana, vlasnica brenda „Tangled Up“.

Handmade proizvodnji je svakako doprinelo i sve veće angažovanje proizvođača koji nude procese rada kroz niz tutoriala na raznim internet platformama. Što je, složile su se sagovornice, i prednost i mana.

-Razvojem interneta i različitih platformi za kreativce, možemo primetiti trend porasta hobista koji imaju ozbiljne radove. Neki svoju ljubav pretvore i u unosan biznis što ih onda stavlja u red ozbiljnih kreativaca, zar ne? Međutim, handmade se često doživljava i  “sedneš i gotovo”. Ne zato što se nekom ne sviđa taj proizvod, već što je mnogo onih koji su neupućeni u sam proces pravljenja ručnih proizvoda. Ja bih iz svog iskustva mogla reći da sam doživljavala dve različite reakcije praveći dekoracije od Papir Mache tehnike. Pošto su neki radovi izgledali veoma komplikovano za napraviti, reakcije su bile pozitivne i nije izostajalo divljenje.  Sa druge strane, bilo je tu i dekoracija koje su zahtevale puno vremena i preciznosti, al zbog njihovog jednostavnog izgleda reakcija bi izostajala. Ljudi ponekad ne shvataju da jednostavnost ne mora da znači manjak uloženog truda, već naprotiv, može značiti suprotno. Za svaku ideju je potrebno vremena, posebno kod handmade proizvoda. Plan je naročito bitan ukoliko je svaki komad unikatan, jer tu može da dođe do grešakai koje dovode do gubljenja vremena i materijala, a to ume da bude posebno frustrirajuće – ispričala je Teodora.

A kako se to pravi?

Sličnog mišljenja je i Ana, kojoj se čini se da ljudi obraćaju pažnju samo na krajnji proizvod, i mada pokazuju interesovanje “kako se to pravi”, često ne znaju kako teče stvaralački proces, koliko je zahtevan i koliko vremena oduzima. 

-Treba doći do ideje, isprobati način izrade, materijal… Zatim, trebalo bi imati u vidu da izrada ne ide uvek po planu i da se treba izboriti sa kreativnim blokadama, upropašćenim materijalom, pogrešnim potezom na samom kraju izrade… – ocenila je Ana.

Pošto se bavi grafičkim dizajnom, Teodora je navela par primera gde klijent ne može da stvori pravu sliku o tome koliko je truda uloženo u rad, bilo da je to najjednostavniji logo ili komplikovana ilustracija. 

-Ukoliko ukratko pogledate kako se dolazi do nekog dizajna, uglavnom možete videti kako je to sve urađeno u par klikova, ali ne smemo da zaboravimo na proces planiranja, kao i vreme potrebno za lično usavršavanje i ovladavanje različitih softvera. Takođe, postoji jako puno klijenata i kupaca koji su informisani bilo da je reč o handmade proizvodima, dizajnu ili drugim kreativnim oblastima i možemo videti da oni itekako umeju da cene trud i originalnost. Moj zaključak u vezi ove problematike “sedneš i gotovo” ili “klikneš i gotovo” bi mogao biti da je u pitanju neinformisanost. Verujem da se to polako menja i da sve više ljudi uviđa važnost kreativnih poslova – priča Teodora. 

Koliko košta originalnost?

U savremenom svetu dostupnih informacija originalnost je najteže postaviti, što zbog različitih standarda tržišta, što usled drugačijih želja i ukusa potrošača/klijenata. 

– Ne bih rekla da se originalna ideja ne ceni već da ne može lako da se prepozna. Svakodnevno smo bombardovani nečim “originalnim”, bilo da  je u pitanju plasiranje proizvoda ili čak i sam način kako da “originalno” provedemo svoj život tako da je gotovo nemoguće prepoznati šta je ono pravo. Mislim da se značenje same reči promenilo i posle tolike upotrebe je olako shvatamo i postajemo nezainteresovani. Da bi zaista moglo nešto da se ceni, potrebno je prvo da se informišemo i vidimo šta je to što postoji i zašto bi baš ova ideja mogla biti originalna. Za to je potrebno puno vremena, a kao što znamo, vreme je luksuz koji sebi ne može da priušti svako. U moru stvari koje nas danas okružuje, treba svoje ideje približiti ljudima. Zato je potrebno podržati udruženja koja se bave kulturom, kreativnim projektima i handmade-om. Takođe bih da naglasim da originalnost ne mora nužno da znači da se stvorilo nešto u potpunosti novo, do sad neviđeno,  već da je možda neka stara ideja dala inspiraciju za neki nov proizvod ili tehniku kreiranja istog – kaže Teodora.  

Ana je pak, mišljenja, da se originalna ideja ceni, mada ne uvek u materijalnom smislu.

– Zaista je neizmerno zadovoljstvo kada se nekome “zacakle” oči kada ugledaju vaše radove, kada neskriveno iskazuju oduševljenje. Međutim, ovde moram da dodam i nešto vrlo važno, a to je razlika između kreativnosti i veštine, s obzirom na veliki broj dostupnih tutorijala koji pružaju mogućnost učenja, uvek imate prostora da proizvodu date svoj lični pečat, što i jeste suština kreativnog rada, a odmah zatim i originalni proizvod – kaže Ana.

Kako bi se handmade proizvodi približili krajnjim korisnicima, u sve više gradova se tokom cele godine organizuju manifestacije i smotre samih autora i njihovih radovaradova. Međutim, iako nazivi, takvih događaja, sadrže reči poput „kraft“, „handmade“ ili „stari zanat“ organizatori vrlo često uključe i preprodavce fabričkih proizvoda i one koji se svakako ne mogu svrstati u gore pomenute kategorije.

Sami autori bi voleli da događaja na kojima će predstavljati svoj rad bude više, ali i da se ispoštuje osnovna teza od koje se počelo – da to zaista budu sajmovi autorskih radova

Pogledajte ponudu ručnih radova u okviru sekcije “Nakit i aksesoari”
Pogledajte ponudu ručnih radova u okviru sekcije “Životni porostor”
Pogledajte ponudu ručnih radova u okviru sekcije sa kozmetičkim proizvodima.

Autorka članka je Vanja Marčić, preduzetnica i aktivistkinja. Na osnovu znanja i preporuka svog pradede dr. Jovana Tucakova bavi se preradom lekovitog bilja i proizvodnjom prirodne kozmetike. Osnivač je udruženje kreativaca “Plasmatis”, koje okuplja ljude od veštine i kreativnosti, handmade i kraft autore. Posvećena je radu na promociji samozapošljavanja, samoorganizovanosti i neophodnosti očuvanja ličnih znanja.