Kategorija: Uncategorized

Ako kao ja, kraftujete od kuće pune male dece, znate koliko može biti izazovno uskladiti vreme koje želite da provedete sa decom, njihove potrebe, posao i kućne obaveze. Dok su bili bebane, nije bilo mesta za ručne radove, ali kako rastu, tako kraftovanje sve više postaje naša zajednička aktivnost.

Uključivanje dece u proces ručnih radova je višestruko koristan. Prvo, deca i roditelji provode vreme zajedno, konstruktivno i kvalitetno. Dobijamo još par prilika da smo ponosni jedni na druge, da učimo zajedno i da podelimo zadovljstvo gotovog dela.

Osim toga, isprobavajući različite tehnike i alate deca razvijaju finu motoriku ključnu za razvoj sinapsi u mozgu, a samim tim i za razvoj inteligencije. Pored toga, usavršavanjem tehnika, i učenjem zanata, stiču samopouzdanje, osamostaljuju se i ososobljavaju za život.

Posmatrajući proces izrade, deca stiču osećaj o uloženom trudu i vremenu koje je potrebno da se nešto stvori. U doba konzumerizma i užurbanosti, kada je sve instant (i hrana i pristup informacijama i radnjama sa jeftinom robom) mislim da je jako važno da deca osete trajanje. Na taj način razvijaju poštovanje prema napravljenom i prema roditelju koji je sposoban da svojim rukama stvori, da sam nešto napravi. Deca, nažalost, retko imaju priliku da posmatraju roditelja kada koriste svoje talente. Najčešće ne odlaze sa roditeljima na posao i ne gledaju kako oni rade. Kućni poslovi se, takođe, često ostavljaju za vreme kada deca nisu u kući ili spavaju. I deca, ponovo, ne vide roditelje na delu. I tako nemaju prilike da se dive sposobnostima svojih roditelja i da uče od njih.

Sad kad smo prošli kroz neke od ključnih razloga zašto kraftovati sa decom, postavlja se pitanje kako? Sledi nekoliko korisnih saveta:

1. Odvojite vreme i uhvatite ritam

Ako je izvodljivo, neka porodična radionica bude u približno isto vreme, recimo svakog dana posle ručka, kada je vreme za mirnije aktivnosti ili nedeljom popodne ili u bilo kom drugom ritmu koji najviše odgovara vašoj porodici. Bitno je da se kraftovanje ponavlja u ritmu, kada se uhvati ritam, deca lakše uplivavaju u tok aktivnosti i često više nema potrebe za posebnim pripremama.

2. Unapred pripremite materijale

Neka sve bude pri ruci i kako koncentracija ne bi oticala. U zavisnosti od uzrasta dece, možete im napraviti njihov lični kraft kutak gde će im materijali biti pri ruci. Moja trogodišnja ćerka ima svoju policu sa drvenim perlicama i koncima kako bi samostalno mogla da ih koristi.

3. Počnite da kraftujete pred decom

Neka prvo vide vas kako radite. Deca uče oponašajući, dajte im dobar primer. Neka se zainteresuju i polako priključe. Kada uhvatite ritam, verovatno će se uključiti čim vide da pripremate materijale. Neka deca možda neće želeti da učestvuju, ali posmatranje je dragoceno, a možda se posle nekoliko radionica priključe. Neka deca možda neće želeti da rade to što vi radite, ali će raditi nešto svoje sa ponuđenim materijalima. Živela kreativnost i snalažljivost i autentičnost.

4. Upoznajte ih sa alatima

Pre nego što krenete sa projektom, neka deca osmotre i ispitaju opremu. Ako ima alata koji nisu za dečiju upotrebu i deca to treba da znaju. Ali deca vole da koriste prave alate, ako ste u mogućnosti, obezbedite im dečije makaze, igle sa tupim vrhom, deblji konac…

5. Krenite postepeno

Primer sa nizanjem perlica je odličan za početak pravljenja nakita. Za manju decu krupne perle sa velikim rupama, igla sa tupim vrhom i konac. Ako se plašite da detetu date iglu, na vrh konca se može zalepiti selotejp u krug (kao na pertli) kako konac ne bi bežao i kako bi im bio stabilnija osnova za nizanje.

Ako se bavite obradom drveta ili želite da krenete zajedno sa svojom decom/detetom, jednostavno šmirglanje grane/komada drveta i premazivanje lanenim uljem komadom krpice je sjajan početak.

Ako uvodite radionicu šivenja, možete da krenete od toga da na tanjoj tkanini zajedno iscrtate kroj, za recimo lutkinu haljinu, pa da dete samostalno seče prateći liniju kroja.

Za ručne radove, kao što su heklanje, pletenje, tkanje, ja sam sa svojom decom krenula odvertikalnog tkanja i pravljenja osnovnog lanca za heklanje, ali bez heklice, već prstima.

6. Uvedite tehnike uz priču ili pesmicu

Za savladavanje novih tehnika je potrebno vreme, bez obzira na to koliko imamo godina i može biti teško, obeshrabrujuće i , za decu, nekada sa previše utisaka. Zato je bitno da idemo postepeno i kada dođe vreme za tehnike, da ih prikažemo na deci razumljiv način – kroz priče i pesme. Zamislite kako maloj deci izgleda kada se plete kika, e tako su moja deca gledala dok sam im vrlo strpljivo i lagano po treći put pokazivala kako se plete kika od tri niti. Onda mi je sinulo, pa sam počela usput da pričam priču o tri zmije koje idu putem i nikako ne mogu da se dogovore koja će da bude u sredini, ona koja je bila sa leve strane rekla je – hoću ja da budem u sredini, i prešla je u sredinu, a onda je ona sa desne strane uzviknula – hoću ja da budem u sredini i ona se ugurala u sredinu i tako su se preplitale u krug…ova priča ih je jako razveselila i danima nakon toga su izgovarali – oću i ja u sredinu i tražili da pletu kike. Igrajte se, smišljajte, vi ćete najbolje znati koja priča ili pesmica je najprikladnija za vaše dete.

7. Uživajte!

Kraftovanje sa decom traži novi pristup ručnim radovima, ali je blagorodan za celu porodicu.

I bez očekivanja. Nije bitno da se u toku jedne radionice nešto završi, posebno ako ste vremenski ograničeni, a i deca gube koncentraciju posle nekog vremena. Dobrobiti zajedničkog kraftovanja su dugovečne.

Autorka teksta je Sanvila Domić, mama trogodišnje devojčice i četvorogodišnjeg dečaka, antropološkinja i valdorfska vaspitačica. Njene ručne radove možete videti i kupiti u okviru njenog shopa „Chvor“ na Zanateriji.