Kraft magazin

informacija, edukacija, inspiracija.

10 saveta za uspešan marketing malih preduzeća (treći savet)

Treći savet: Definišite svoje ciljeve

Svi uspešni biznisi postavljaju jasno definisane i merljive ciljeve koji upravljaju njihovim marketinškim strategijama. Na taj način oni prepoznaju koje im aktivnosti donose željene rezultate, a koje ne. Zato ćemo se okviru ovog trećeg saveta potruditi da vam pomognemo da svoje marketinške resurse investirate na optimalan način. Namerno koristimo termin “resursi” umesto novca, jer vi u marketinške aktivnosti osim novca investirate i svoje vreme, energiju, kao i zalaganje svih članova vašeg tima. Savetovaćemo vas kako da postavite prave ciljeve i kako da izmerite učinak vaših marketinških aktivnosti.

U marketingu je najvažnije ono što može da se izmeri. Kada definišete vrednosti želite da izmerite, biće vam lakše da odaberete prave marketinške taktike i da u toku i nakon kampanje procenjujete koliko je uspešna. Definisanje jasnih i merljivih ciljeva će pomoći i vama pri korišćenju marketinških resursa, ali i vašem timu da bolje sprovode marketinšku strategiju i prilagode je svom poslovanju u praksi.

Za male biznise “sa dušom” koje okuplja Zanateria najbolje je da tradicionalne marketinške ciljeve kao što su povećanje profita, veći udeo na tržištu i bolje pozicioniranje kombinuju sa ciljevima vezanim za njihov vrednosni sistem – brizi o okolini ili brizi o zaposlenima i zajednici u kojoj poslujete.

Sledeća tri saveta će vam pomoći da to uspešno sprovedete i u praksi:

  1. Postavite jasne i merljive ciljeve
  2. Utvrdite isplativost investicije i stepen unapređenja misije
  3. Objavite rezultate na koje ste ponosni

Postavite jasne i merljive ciljeve

Važno je da pre svake marketinške kampanje definišete ciljeve koji se uklapaju u “širu sliku” vašeg biznisa i da odredite konkretne parametre koji će pokazati da li je kampanja uspešna. Kada su marketinški ciljevi jasni, mnogo je lakše kreiranje plana kampanje, a kada su jasne procedure za merenje rezultata, lakše je praćenje rezultata kampanje.

Ovo su neki od najčešćih tradicionalnih marketinških ciljeva:

  • Povećanje prodaje u odnosu na prethodni period
  • Širenje tržišta: Ovo može da se odnosi na geografsko širenje (izvan grada u kojem poslujete, širenje na region ili širenje na tržište celog sveta putem neke online platforme), demografsko širenje (uvoditenove proizvode ili komunicirate stare proizvode tako da se obraćate novim demografskim grupama) ili preuzimanje novog segmenta (uvodite u svoj portfolio proizvod koji “napada” novo tržište)
  • Promene u kanalima distribucije: Kada želite da proizvode ponudite preko novog kanala distribucije ili da poboljšate prodaju preko nekog od kanale koji već koristite.
  • Bolje pozicioniranje: Kada želite da više ljudi zna za vaš brend i ima trenutne i jasne asocijacije na njega.

Pored navedenih, jedan od najčešćih marketinčkih ciljeva jeste povećanje udela na tržištu. Kod malih proizvođača koje okuplja Zanateria merenje rezultata takve kampanje može biti veliki izazov zbog nedostatka podataka o tome koliku realnu prodaju ostvaruju vaši konkurenti u nišama koje opslužujete. Sa druge strane, dobro je da mali biznisi postavljaju neke netradicionalne marketinške ciljeve kao što su uticaj na životnu, promena navika i stavova kupaca (okretanje zdravijoj ishrani, prirodnoj kozmetici, recikliranim proizvodima, alternativnim vidovima prevoza…).

Nakon što ste sve prethodno navedeno uzeli u obzir, pri određivanju marketinških ciljeva vodite računa da oni budu:

  • Tačno određeni: Da znate šta želite da postignete i koje promene treba da se dogode.
  • Napisani: Da svi članovi tima uključeni u implementaciju mogu u svakom trenutku da ih vide.
  • Merljivi: Da možete da prikupljate podatke i pratite progres.
  • Vremenski ograničeni: Da biste vi i vaš tim saradnika bili odgovorniji i produktivniji.

Utvrdite isplativost investicije i stepen unapređenja misije

Isplativost investicije predstavlja listu korisnih rezultata po vašu firmu, vaše poslovanje i brend u odnosu na novac i ostale resurse uložene u marketing. Osim isplativosti investicije, mali biznisi uvek treba da imaju u vidu i stepen unapređenja njihove misije. Način na koji se ovaj stepen računa, različit je za svaki biznis i po pravilu predstavlja skup opipljivih i neopipljivih vrednosti. Naravno, bilo bi dobro da što više rezultata može da se izmeri, tako da možete na primer da izračunate kako je od lansiranja kampanje u Srbiji bilo “2000 tuširanja sapunom koji ni na koji način ne šteti okolini” ili da je “spašeno 5 stabala jer proizvodite nameštaj od recikliranog drveta”.

Kada konačno lansirate kampanju, merljivi parametri će vam pomoći da taktikama koje daju rezultate pružite veću podršku, a da redukujete one čiji je rezultat ispod očekivanog.

Da biste postigli optimalan sklad između usredsređenosti na isplativost investicije i stepena unapređenja misije, predlažemo vam da odgovorite na sledeća pitanja:

  1. Da li je ova marketinška strategija u skladu sa vrednostina za koje se zalažemo?
  2. Kako će ova marketinška strategija unaprediti našu misiju?
  3. Koju pozitivnu društvenu promenu ohrabruje ova strategija?
  4. Da li će zahvaljujući ovoj strategiji naši proizvodi ući na tržište koje su drugi zanemarili?
  5. Da li naša kampanja nosi pozitivnu poruku i promoviše ispravne društvene vrednosti?

Objavite rezultate na koje ste ponosni

Dok sve veći broj domaćih korporacija, po uzoru na svetski trend, pribegava takozvanom “greenwashingu”, odnosno marketinškim aktivnostima čija je svrha često samo da poprave imidž kompanije, a ne da zaista pokrenu neke društvene promene, mali biznisi baš tu mogu da prepoznaju svoju šansu da javno predstave svoje ciljeve i rezultate.

Te marketinške poruke mogu da budu veoma moćne i da vas pozicioniraju kao “drugačije i ispravnije” biznise, da uz njihovu pomoć zadobijete poverenje kupaca i da se drugi mali biznisi ugledaju na vas.

Spomenuli smo već mogućnost da mali proizvođač kozmetike navede koliko je bilo tuširanja koja nisu štetna po okolinu ili proizvođač nameštaja podatak koliko je stabala “spasila” njegova proizvodnja. Neko ko proizvodi ili reparira bicikle može izračinati koliko je ugljen dioksida manje u vazduhu svakog meseca zahvaljujući njegovim kupcima. Proizvođač hrane može da navede koliko je malih porodičnih gazdinstava prihodovalo zahvaljujuči saradnji sa njim. Socijalno preduzeće će objaviti koliko je osoba iz teško zapošljivih kategorija zahvaljujući njima dobilo posao. Mogućnosti za ovakve poruke su brojne i zavise od misije svakog preduzeća. Naravno, jako je važno da one budu istinite i iskrene jer se jednom izgubljeno poverenje jako teško vraća, posebno u ovako specifičnoj zajednici kakvu okuplja Zanateria.

Prethodni savet: Neka misija bude temelj marketinga
Sledeći savet: Znajte kome se obraćate

Ručni radovi u vreme tehnološkog razvoja

Tehnološku ekspanziju već neko vreme ravnopravno prati i porast handmade proizvoda. Uzroci su mnogobrojni, ali pre svih, želja ljudi da ne izgube identitet i sačuvaju nasleđe koje baštine. Najvažniji detalj u tom procesu jeste uspostavljanje balansa između starog i novog, tačnije upotreba novih materijala kako bi se stari zanat približio savremenom tržištu. 

Međutim, u jednom trenutku ručni rad je prihvaćen kao pokušaj pojedinca da od školskog projekta stvori proizvod koji bi mu doneo zaradu. Da nije lako stvarati, biti origininalan i nadasve prihvaćen, razgovarali smo sa Anom Armacki i Teodorom Trifunović.

Amateri ili profesionalci?

-Kad kažemo hobi, odmah pomislimo na amatere, koji imaju strast ka nečemu i svoje slobodno vreme provode radeći upravo to što vole. To u nekim slučajevima uopšte ne znači da je njihov rad manje kvalitetan ili manje vredi u odnosu na nečiji kome je upravo to profesija – smatra Teodora, dizajnerka i vlasnica brenda „Tandara Mandara Broć“ 

Teodora napominje i da ta dva posla ne mogu uvek da se izjednače, u nekim slučajevima se jasno razlikuju i da mnogo toga zavisi od uloženog truda. 

-Ozbiljan kreativan rad je poziv, profesija,  posvećenost, pasija… iznalaženje novih ideja ili rešenja. Hobi je aktivnost kojom se baviš u slobodno vreme, ali može biti i uvod u nešto ozbiljnije. Navela bih sebe kao primer; izradu nakita sam doživljavala samo kao hobi, ali vremenom mi je raslo interesovanje za različite tehnike i materijale, pa sam počela sve više da se angažujem – rekla je Ana, vlasnica brenda „Tangled Up“.

Handmade proizvodnji je svakako doprinelo i sve veće angažovanje proizvođača koji nude procese rada kroz niz tutoriala na raznim internet platformama. Što je, složile su se sagovornice, i prednost i mana.

-Razvojem interneta i različitih platformi za kreativce, možemo primetiti trend porasta hobista koji imaju ozbiljne radove. Neki svoju ljubav pretvore i u unosan biznis što ih onda stavlja u red ozbiljnih kreativaca, zar ne? Međutim, handmade se često doživljava i  “sedneš i gotovo”. Ne zato što se nekom ne sviđa taj proizvod, već što je mnogo onih koji su neupućeni u sam proces pravljenja ručnih proizvoda. Ja bih iz svog iskustva mogla reći da sam doživljavala dve različite reakcije praveći dekoracije od Papir Mache tehnike. Pošto su neki radovi izgledali veoma komplikovano za napraviti, reakcije su bile pozitivne i nije izostajalo divljenje.  Sa druge strane, bilo je tu i dekoracija koje su zahtevale puno vremena i preciznosti, al zbog njihovog jednostavnog izgleda reakcija bi izostajala. Ljudi ponekad ne shvataju da jednostavnost ne mora da znači manjak uloženog truda, već naprotiv, može značiti suprotno. Za svaku ideju je potrebno vremena, posebno kod handmade proizvoda. Plan je naročito bitan ukoliko je svaki komad unikatan, jer tu može da dođe do grešakai koje dovode do gubljenja vremena i materijala, a to ume da bude posebno frustrirajuće – ispričala je Teodora.

A kako se to pravi?

Sličnog mišljenja je i Ana, kojoj se čini se da ljudi obraćaju pažnju samo na krajnji proizvod, i mada pokazuju interesovanje “kako se to pravi”, često ne znaju kako teče stvaralački proces, koliko je zahtevan i koliko vremena oduzima. 

-Treba doći do ideje, isprobati način izrade, materijal… Zatim, trebalo bi imati u vidu da izrada ne ide uvek po planu i da se treba izboriti sa kreativnim blokadama, upropašćenim materijalom, pogrešnim potezom na samom kraju izrade… – ocenila je Ana.

Pošto se bavi grafičkim dizajnom, Teodora je navela par primera gde klijent ne može da stvori pravu sliku o tome koliko je truda uloženo u rad, bilo da je to najjednostavniji logo ili komplikovana ilustracija. 

-Ukoliko ukratko pogledate kako se dolazi do nekog dizajna, uglavnom možete videti kako je to sve urađeno u par klikova, ali ne smemo da zaboravimo na proces planiranja, kao i vreme potrebno za lično usavršavanje i ovladavanje različitih softvera. Takođe, postoji jako puno klijenata i kupaca koji su informisani bilo da je reč o handmade proizvodima, dizajnu ili drugim kreativnim oblastima i možemo videti da oni itekako umeju da cene trud i originalnost. Moj zaključak u vezi ove problematike “sedneš i gotovo” ili “klikneš i gotovo” bi mogao biti da je u pitanju neinformisanost. Verujem da se to polako menja i da sve više ljudi uviđa važnost kreativnih poslova – priča Teodora. 

Koliko košta originalnost?

U savremenom svetu dostupnih informacija originalnost je najteže postaviti, što zbog različitih standarda tržišta, što usled drugačijih želja i ukusa potrošača/klijenata. 

– Ne bih rekla da se originalna ideja ne ceni već da ne može lako da se prepozna. Svakodnevno smo bombardovani nečim “originalnim”, bilo da  je u pitanju plasiranje proizvoda ili čak i sam način kako da “originalno” provedemo svoj život tako da je gotovo nemoguće prepoznati šta je ono pravo. Mislim da se značenje same reči promenilo i posle tolike upotrebe je olako shvatamo i postajemo nezainteresovani. Da bi zaista moglo nešto da se ceni, potrebno je prvo da se informišemo i vidimo šta je to što postoji i zašto bi baš ova ideja mogla biti originalna. Za to je potrebno puno vremena, a kao što znamo, vreme je luksuz koji sebi ne može da priušti svako. U moru stvari koje nas danas okružuje, treba svoje ideje približiti ljudima. Zato je potrebno podržati udruženja koja se bave kulturom, kreativnim projektima i handmade-om. Takođe bih da naglasim da originalnost ne mora nužno da znači da se stvorilo nešto u potpunosti novo, do sad neviđeno,  već da je možda neka stara ideja dala inspiraciju za neki nov proizvod ili tehniku kreiranja istog – kaže Teodora.  

Ana je pak, mišljenja, da se originalna ideja ceni, mada ne uvek u materijalnom smislu.

– Zaista je neizmerno zadovoljstvo kada se nekome “zacakle” oči kada ugledaju vaše radove, kada neskriveno iskazuju oduševljenje. Međutim, ovde moram da dodam i nešto vrlo važno, a to je razlika između kreativnosti i veštine, s obzirom na veliki broj dostupnih tutorijala koji pružaju mogućnost učenja, uvek imate prostora da proizvodu date svoj lični pečat, što i jeste suština kreativnog rada, a odmah zatim i originalni proizvod – kaže Ana.

Kako bi se handmade proizvodi približili krajnjim korisnicima, u sve više gradova se tokom cele godine organizuju manifestacije i smotre samih autora i njihovih radovaradova. Međutim, iako nazivi, takvih događaja, sadrže reči poput „kraft“, „handmade“ ili „stari zanat“ organizatori vrlo često uključe i preprodavce fabričkih proizvoda i one koji se svakako ne mogu svrstati u gore pomenute kategorije.

Sami autori bi voleli da događaja na kojima će predstavljati svoj rad bude više, ali i da se ispoštuje osnovna teza od koje se počelo – da to zaista budu sajmovi autorskih radova

Pogledajte ponudu ručnih radova u okviru sekcije “Nakit i aksesoari”
Pogledajte ponudu ručnih radova u okviru sekcije “Životni porostor”
Pogledajte ponudu ručnih radova u okviru sekcije sa kozmetičkim proizvodima.

Autorka članka je Vanja Marčić, preduzetnica i aktivistkinja. Na osnovu znanja i preporuka svog pradede dr. Jovana Tucakova bavi se preradom lekovitog bilja i proizvodnjom prirodne kozmetike. Osnivač je udruženje kreativaca “Plasmatis”, koje okuplja ljude od veštine i kreativnosti, handmade i kraft autore. Posvećena je radu na promociji samozapošljavanja, samoorganizovanosti i neophodnosti očuvanja ličnih znanja.

misija brend marketing

10 saveta za uspešan marketing malih preduzeća (drugi savet)

Autentični mali proizvođači imaju mnogo bolju početnu poziciju za razvoj brendova od korporacija jer kupcima nude nešto više od zadovoljenja neke potrebe. Umesto lažnih obećanja, vi im nudite da postanu deo pozitivne promene i da prepoznaju da pored finansijskog, njihova kupovina ima i društveni i ekološki akspekt.

10 saveta za uspešan marketing malih preduzeća (prvi savet)

Prvi savet: Neka marketing bude u osnovi vaše poslovne strategije

Maketing treba da bude „u igri“ od početka

Samo ako marketing uvedete od samog početka proizvodnog procesa, izbeći ćete mogućnost da investirate svoje vreme i sirovine kako biste napravili proizvod za kojim ne postoji potreba na tržištu. U takvim situacijama proizvođači uglavnom prekasno pozivaju marketing u pomoć i ponovo ulažu svoje vreme i novac u pokušaju da pospeše prodaju, ali tada rezultati uglavnom bivaju razočaravajući. Zato je važno da se pre nego što zaključite da „ljudi u Srbiji ne cene ručne radove ili nemaju novca da ih plate“, potrudite da marketing integrišete u vaše poslovanje od samog početka.

Razlikujte strategiju od taktika

Pre nego što počnete da razmišljate o objavama na sajtu i društvenim mrežama, dizajnu novog logoa, pakovanja ili vizit karte, potrudite se da jasno definišete svoje ciljeve i da dobro razumete suštinu svojih proizvoda i usluga, kao i potrebe i želje vaših trenutnih i potencijalnih kupaca. Tek nakon toga možete da se upustite u kreiranje poruka koje im upućujete.

Taktike su definitivno primamljivije od strategije, ali mogu da budu beskorisne, pa čak i štetne ako ne služe strategiji. Kada su u pitanju zanatski proizvodi ili ručni radovi, strategija često nalaže da pre pokušaja prodaje edukujete kupce kako bi bolje razumeli benefite onoga što radite. Tek nakon toga dolaze komunikacijske taktike: objave na sajtovima, blogovima i društvenim mrežama, PR aktivnosti, promocije, oglasi, printovi i dizajnerska rešenja.  

Bilo bi dobro da pre upotrebe bilo koje komunikacijske taktike, prvo odgovorite na sledećih šest pitanja:

  1. Koji je poslovni cilj ove taktike?
  2. Kome se obraćate?
  3. Šta želite da urade ljudi kojima se obraćate?
  4. Šta je potrebno da znaju da bi to uradili?
  5. Kojim kanalima će poruka stići do njih?
  6. Kako ćete ih naterati da pročitaju vašu poruku?

Ako imate odgovore na sva pitanje, imate i strategiju. Ako neki odgovori nedostaju, neka vaše kreativne ideje pričekaju dok ne definišete strategiju. Kada strategija bude gotova, znaćete da li ideje treba da realizujete ili odbacite.

Razvijajte marketing plan i pridržavajte ga se

Kada je marketing od početka u osnovi vašeg poslovanja i kada strategija upravlja taktikama, tada će za svaku značajniju poslovnu inicijativu (pokretanje firme, lansiranje proizvoda, ulazak na novo tržište…) biti potrebno da pratite napisani marketing plan.

Nažalost, veliki broj malih proizvođača zazire od pisanja marketing plana, pogrešno verujući da je za njegovo pisanje potrebno veliko tehničko znanje, a za sprovođenje veliki budžeti. Istina je da marketing plan može da napiše svako ko poznaje svoj biznis dovoljno dobro da zna odgovore na sledeća pitanja:

  1. Koja je misija i vizija vaše firme? (Misija opisuje sadašnji trenutak: šta proizvodite, kako proizvodite i za koga proizvodite. Vizija opisuje vaše planove i snove za budućnost, svrhu postojanja firme i vaše težnje ka pozitivnim promenama na koje želite da utičete.)
  2. Koje merljive ciljeve je potrebno da ostvarite da biste ispunili misiju i unapredili viziju?
  3. Koje potrebe i želje tržišta vi zadovoljavate?
  4. Ko su vaši kupci? Kojem segmentu tržišta se obraćate?
  5. Šta znate o potrebama, željama, navikama i ponašanju vaših kupaca? Šta znate o medijima i kanalima komunikacije koje koriste? Šta znate o njihovom sistemu vradnosti?
  6. Koja je jedinstvena vrednost koju nudite tržištu, a koja se ne može lako iskopirati?
  7. Koje vrednosti delite sa kupcima, a da su oni spremni da ih svojom kupovinom podrže?
  8. Koje su ključne poruke koje vašeg kupca pokreću na akciju?
  9. Koje marketinške taktike su najefikasnije da bi poruka stigla do kupca?
  10. Koliko vremena i novca je potrebno da investirate da biste bili efikasni?
  11. Ko je u vašem timu odgovoran za svaki zadatak i koji su im rokovi izvršenja?
  12. Na koji način ćete izmeriti uspešnost?

Nemojte da vas brine ako trenutno nemate odgovore na sva ova pitanja. Kroz sledećih devet saveta koje ćemo objavljivati tokom narednih nedelja, pomoći ćemo vam da se odgovori iskristališu.

Ne plašite se marketinga

Kao što vam za pisanje marketing plana nisu neophodni eksperti ili “eksperti”, neće vam biti neophodni ni za njegovo sprovođenje. Ako se pažljivo fokusirate i pronađete način da razumevete potrebe i želje vaših kupaca, biće vam mnogo lakše da napravite izbor komunikacijskih taktika koje će vas dovesti do uspeha. To će vam ujedno olakšati i formulisanje ciljeva spoljnim saradnicima za marketing, ukoliko poželite da ih angažujete.

Marketing ne služi samo da „pogurate“ neki proizvod, već da pozicionirate vaš brend, predstavite svoju poslovnu filozofiju i izgradite dugoročne veze sa kupcima i baš zato je važan ovaj naš prvi savet da marketing bude uosnovi vaše poslovne strategije.

Sledeći savet: Neka misija bude temelj marketinga

4 saveta za prevazilaženje poslovne i emotivne krize

Ako uzmemo u obzir da na poslu provedemo najmanje 8 sati, nema razloga da sa ljudima sa kojima radimo nemamo iskren i otvoren odnos. To je posebno moguće u malim firmama i biznisima koji se više oslanjaju na ljude i ne bi trebalo da nam bude teško. Na kraju krajeva, mi smo birali te ljude i dodeljivali im uloge u našem timu i dobro je da gradimo zdrav odnos nas i naših zaposlenih.

“Sve ono što dobro uradimo za vreme redovnog stanja, pokazaće se blagorodnim kada nas pogodi kriza ili neka nepredviđena situacija.”

Kako bismo izbegli čestu situaciju da se sav posao sruči na nas i da umesto razvijanja novih ideja dođemo u poziciju osobe koja „gasi požar“ u firmi, odlično je da delegiramo svoje obaveze zaposlenima po sklonostima i stepenu znanja i tako ćemo imati više vremena da radimo na novim idejama i unapređenju poslovanja. Sve ono što dobro uradimo za vreme redovnog stanja, pokazaće se blagorodnim kada nas pogodi kriza ili neka nepredviđena situacija.

Polovinom marta smo se svi zajedno suočili sa krizom koju nismo mogli predvideti. Nevidljivi organizam nas je onemogućio da radimo punim kapacitetom ili da radimo uopšte. Situacija koja nikome nije bila ni malo prijatna, a nismo mogli ni da predvidimo koliko dugo će sve to trajati i kakve će posledice ostaviti.

I naravno, preduzetnik je ljudsko biće i oseća čitavu lepezu emocija, koje mogu biti i prijatne i neprijatne. Njegovi strahovi su u ovakvim situacijama po pravilu veći jer oseća odgovornost za egzistenciju svoje, ali i za porodice svih svojih zaposlenih.

Kako bi se čovek izborili sa svim tim emocijama, neophodno je da bude iskren i prema sebi i prema svojoj okolini, a ovo su neki od saveta kako da tu iskrenost primenimo u praksi.

1. Razgovarajmo sa zaposlenima

Ako nas je strah, hajde da kažemo da nas je strah. Da zajedno sa svojim saradnicima vidimo čega se to zaista plašimo, i mi kao lideri i oni kao zaposleni, koji od svog poslodavca očekuju neke odgovore. Kada odredimo čega se zapravo bojimo, kada strah bude imao ime, znaćemo šta nas muči sa čime i biće nam lakše da potražimo rešenja za izazove koji su pred nama.

Odvojimo vremena za razgovor sa svakim radnikom pojedinačno. Pitajmo ih kakvi problemi njih lično pritiskaju i na koji način krizna situacija utiče na njihove živote. O kome brinu, osim o svojim primarnim porodicama. Imaju li nekoga da im čuva decu dok vrtići ne rade. Podelimo i mi svoje probleme sa njima. Recitimo im šta nas još dodatno muči u situaciji koja nam se svima iznenada dogodila. Razgovarajmo, delimo, pomažimo se.

Zatvorili su nam posao i ne znamo kako ćemo platiti obaveze i radnike? Možemo li da zajedno sa radnicima smislimo model rada koji će nam smanjiti obim posla, ali nas neće u potpunosti zatvoriti?

Postoje dva sistema nagrađivanja  i motivacije radnika – finansijsko i nefinansijsko. Finansijsko znamo već kako funkcioniše, a sva novija istraživanja govore da zaposleni napuštaju čak i dobro plaćene poslove zbog tog nefinansijskog dela koji podrazumeva poštovanje, uvažavanje, dostojanstvo, pohvalu, nematerijalnu nagradu u vidu slobodnog dana ili produženog vikenda. Iako svi radimo za novac, ljudima je potrebna i lepa reč, pohvala da dobro obavljaju svoj posao, dokaz da su poštovani i cenjeni. To je imperativ ukoliko želite da imate složan i efikasan kolektiv.

2. Razgovarajmo sa partnerima, dobavljačima i klijentima

Kako smo razgovarali sa zaposlenima, tako treba da razgovaramo i sa svojim dobavljačima, službenikom banke u kojoj imamo kredit, sa svima kojima nešto dugujemo i onima koji nama duguju. Dugogodišnje iskustvo koje imam u poslovanju, ali i zdrav razum, govori da uvek možemo pronaći rešenje za bilo koji izazov koji život stavi pred nas. Samo treba ima hrabrosti suočiti se sa njime.

Kada smo prinuđeni da obustavimo poslovanje ili značajno umanjimo obim, važno je da održavamo vezu i sa svojim klijentima – telefonom, mailom ili društvenih mreža. Nekada je i obično pitanje „Kako si?“ dovoljno da pokaže da vam je stalo i da ojača poverenje i lojalnost.

3. Analizirajmo i usavršavajmo sami sebe

Više puta sam u ovom periodu čula da su otporniji na krizu ljudi koji bolje poznaju sebe. Koliko zaista poznajemo sebe? Koji su to mračni ćoškovi u koje ne želimo da uđemo i raščistimo ih, pa makar nam posao propao zbog toga? Nije strašno potražiti pomoć, bilo psihologa bilo stručnog konsultanta bilo koje vrste. Osoba koja nije svakodnevno uključena u naš život i naše poslovanje može potpuno drugačije da sagleda situaciju u kojoj se nalazimo i ukaže na rešenja koja nam se možda nalaze pred nosom, ali smo suviše uplašeni da bismo ih videli.

Preduzetnik treba da stalno radi na sebi i na usavršavanju svojih veština, znanja, mentalne snage. Treba da budemo primer ljudima koje vodimo, treba da budemo glava porodice koju smo stvorili i okupili oko naše ideje i koja nas je na tom putu podržavala i održala. Zato je dobro da krizu posmatramo i kao priliku da unapredimo svoje proizvode i usluge, otvorimo nove kanale prodaje ili usavršimo organizaciju rada.

4. Nastavimo da razgovaramo i posle krize

Poslednjih dana se život i poslovanje polako vraća u normalu, ali nas verovatno očekuju navikavanja na nova pravila ponašanja i poslovanja. Nastavimo da razgovaramo istim intenzitetom kao i za vreme krize. Predstavimo kolektivu gubitke koje je firma doživela i izazove koje očekujemo. Saslušajmo svoje zaposlene. Kako se oni osećaju u odnosu na novonastalu situaciju, da li im je neugodno da se vrate na posao zbog straha od virusa. Iskoristimo priliku da nakon krize ojačamo poverenje i slogu unutar kolektiva, jer je to najznačajnije ulaganje za budućnost i najbolja priprema za neke nove krize koje nas mogu zadesiti. Jer kao što sam i na početku teksta napomenula – sve ono što dobro uradimo za vreme redovnog stanja, pokazaće se blagorodnim kada nas pogodi kriza ili neka nepredviđena situacija.

Autorka članka je Kristina Ivković, edukatorka za unapređenje prodaje i višegodišnja volonterka u Centru Srce, koji se bavi pružanjem emotivne podrške osobama u krizi i prevencijom samoubistva. Više Kristininih članaka možete pogledati na njenom blogu.

Dobro došli u Kraft Magazin!

“magazin za zajednicu zanatlija, majstora ručnih radova, kreativnih preduzetnika, malih nezavisnih izdavača i za sve one koji podržavaju domaću kraft scenu”

Kao što smo i najavili, u okviru sajta pokrećemo magazin za našu zajednicu zanatlija, majstora ručnih radova, kreativnih preduzetnika i nezavisnih izdavača knjiga stripova i muzičkih izdanja, ali i za njihove kupce i sve koji podržavaju razvoj i opstanak kreativne scene koju Zanateria okuplja.

Sadržaj koji pripremamo može biti sumiran u tri reči: informacija, edukacija i inspiracija.

U sledećih pet pasusa vam najavljujemo kakav sadržaj možete da očekujete.

1. Kraft Magazin neguje kraft kulturu

Predstavićemo vam ljude koji su napravili proizvode sa sajta. Uvešćemo vas u njihove radionice, ateljee, studije i galerije, a oni će sa na podeliti neke od tajni svojih zanata i objasniće nam i otkriće nam odakle crpe inspiraciju da izdrže u ovakvim tržišnim (ne)uslovima. Verujemo da ćemo svi zajedno nakon njihovih priča biti posvećeniji kupovini proizvoda malih lokalnih proizvođača i da ćemo te proizvode zavoleti još više.

2. Kraft Magazin edukuje

Biznis mentori i stručnjaci iz različitih oblasti podeliće sa nama svoje znanje i iskustva kako bi  malim preduzetnicima pomogli da unaprede svoje proizvode, način poslovanja, marketing, dizajn, veštine prodaje… I nas troje pokretača Zanaterije ćemo vas savetovati kako da maksimalno iskoristite sve potencijale naše platforme i predstaviti vam sve alate koji su vam na raspolaganju.

3. Kraft Magazin donosi korisne vesti

Ovde ćete prvi saznati najnovije vesti o konkursima, subvencijama, povoljnim kreditima, grantovima, seminarima, obukama i takmičenjima. Intervjuisaćemo predstavnike državnih službi, nevladinog sektora, banaka i ostalih organizacija koji se na različite načine bave preduzetništvom u Srbiji.

4. Kraft Magazin donosi korisne uvide

Ekonomisti i predstavnici organizacija koje se bave podrškom razvoju preduzetništva sa nama će podeliti svoja predviđanja, rezultate istraživanja i izveštaje o završenim projektima podrške preduzetnicima i konkretne rezultate. Posebnu pažnju ćemo posvetiti razvoju socijalnog i ekološkog preduzetništva i razgovaraćemo sa aktivistima i organizacijama iz tog sektora.

5. Kraft Magazin prenosi glas zajednice

Ovo je „megafon“ sa kojeg će se čuti stavovi naše zajdnice, nove ideje, problemi sa kojima se suočavamo i predlozi za njihovo rešavanje. Bićemo otvoreni za sva esnafska i druga preduzetnička udruženja i inicijative, daćemo im prostor u magazinu i prenosićemo njihove poruke i aktivnosti.


Uživajte u čitanju, šaljite nam predloge, ideje i zamerke. Šaljite nam i tekstove koje želite da objavimo. Nastavite da podržavate male proizvođače, ali i sve ostale male biznise. Hajde da svako od nas bude bolji, da bi nam bilo bolje.