Nenad Blagojević – pripovedač i preduzetnik sa dušom

Nenad Blagojević je jedan neverovatan čovek. Sjajan novinar, voljen turistički vodič i pokretač uspešne marketinške agencije za male domaće peduzetnike. Neumorno putuje Srbijom u potrazi za “Pričama sa dušom” u kojima nama, njegovim čitaocima i pratiocima, iznova predstavlja neke nove kvalitetne ljude i njihove poduhvate i ispunjava nas optimizmom. Priča koju je pre više od 3 godine objavio o Zanateriji najavila je lansiranje naše platforme i mnogo nam je pomogla, skrenula pažnju medija i motivisala desetine malih proizvođača da nam se jave. Zato je jedan ovakav borac za “dobru stvar” naš idealan sagovornik u ovim prazničnim danima koji pozivaju na zajedništvo, ljubav i dobra dela.

Pričom o Zanateriji, nekoliko meseci pred naše lansiranje, skrenuo si veliku pažnju na naš sajt i motivisao brojne proizvođače da nam se jave. Hvala ti što podržavaš male biznise. Na koje sve načine dolaziš do novih malih biznisa o kojima pišeš?

Tajna je u običnim stvarima: u tome što se dosta krećem, razgovaram sa ljudima, što idem na sajmove, pijace, vašare, ali i istražujem na internet. Na taj način saznajem nove priče i otkrivam domaće proizvođače. Pripadam takozvanoj “staroj školi” novinarstva u kojoj novinar boravi na terenu, a ne samo za računarom kao što je slučaj danas u većini medija. To je i odgovor na pitanje zbog čega Priče sa dušom daju preduzetnicima veliku medijsku vidljivost i zbog čega nas prenosi oko 30 medija. Kad mi kažu da je danas teško naći dobar sadržaj, ja odgovorim da je kontent svuda oko nas, ali je malo onih koji umeju da ga prepoznaju. Ja zaista volim posao kojim se bavim, svakoj novoj priči se radujem, pogotovo ako javno prvi put bude ispričana baš na Pričama sa dušom. A to je slučaj sa skoro 80 odsto naših tekstova. Najsrećniji sam kad se posle priče nekom malom prizvođaču poveća prodaja, kad dospe na sve televizije i u velike sajtove. Posebno sam ponosan što je sajt Priče sa dušom postao deo prve marketinške agencije za preduzetnike iz Srbije.

“Ja zaista volim posao kojim se bavim, svakoj novoj priči se radujem, pogotovo ako javno prvi put bude ispričana baš na Pričama sa dušom. A to je slučaj sa skoro 80 odsto naših tekstova. Najsrećniji sam kad se posle priče nekom malom prizvođaču poveća prodaja, kad dospe na sve televizije i u velike sajtove.”

Nenad Blagojević, Priče sa dušom

Kakav je tvoj dosadašnji utisak o malim domaćim proizvođačima, o njihovoj brojnosti, potencijalu za rast, potrebom za udruživanjem i umrežavanjem? Šta je, po tebi, potrebno da bi oni igrali značajniju ulogu na domaćem tržištu?

Mali proizvođači imaju odlične, kvalitetne proizvode koji su neuporedivi sa onima iz velikih marketa. Međutim, kako je reč o malim firmama, njihovi vlasnici su zbog nedostatka vremena usredsređeni uglavnom na proizvodnju, a manje na reklamiranje, promociju i plasman. Udruživanje je lagano krenulo, vidim da se sve češće više proizvođača udruži i donosi proizvode Beograđanima i Novosađanima na kućnu adresu. Dodatni utisak je da je sve više proizvođača na tržištu, pogotovo onih koji nude organsku hranu i proizvode. Takođe, sve je više online šopova koji uslužno prodaju proizvode poljoprivrednih gazdinstava i preduzetnika. Ja sam odabrao da radim sa malima, što nimalo nije jednostavno jer ljudi nisu dovoljno upućeni u digitalne medije, u promociju na društvenim mrežama i slično, pa nam često treba više vremena da se dogovorimo oko saradnje i pričanja njihovih priča. S druge strane to ima svoju draž, jer ste svesni da saradnja sa preduzetnicima i kupovina od njih podrazumeva podršku najmanje jednoj porodici koja od tog posla živi, umesto velikim lancima koje su u vlasništvu korporacija. ​

“Ja sam odabrao da radim sa malima, što nimalo nije jednostavno jer ljudi nisu dovoljno upućeni u digitalne medije, u promociju na društvenim mrežama i slično, pa nam često treba više vremena da se dogovorimo oko saradnje i pričanja njihovih priča. S druge strane to ima svoju draž, jer ste svesni da saradnja sa preduzetnicima i kupovina od njih podrazumeva podršku najmanje jednoj porodici koja od tog posla živi, umesto velikim lancima koje su u vlasništvu korporacija. “

Nenad Blagojević, Priče sa dušom

Na Zanateriji se prodaje i tvoja knjiga “50 najlepših mesta u Šumadiji” koja je u međuvremenu postala pravi bestseler. Molimo te da predstaviš knjigu onima koji je do sada nisu čitali, a sa nama koji jesmo podeli priču o tome kako je nastala, kako si zadovoljan prijemom i da li je u planu izdavanje nove knjige?

U knjizi, odnosno vodiču kroz Šumadiju želeo sam da prikažem skrivena mesta u tom kraju Srbije, da publici otkrijem male kafane, lokalne kolače i jela, manastire, domaće proizvođače, kuće sa bazenom, etno-sela, jednom rečju mesta kojih nema u ponudi turističkih agencija, a koja su na sat vremena od Beograda. Recimo, lokaciju sa prasećim bajaderama, ili najbolje ćevape pod Rudnikom, zatim mesto u Šumadiji gde se spava u zemunicama i u vajatu iz 19. veka. Moj tim i ja smo je napravili u francuskom stilu, u manjem formatu koji staje u svaku torbicu. Sve sam radio u svojoj produkciji, od pisanja do distribucije u knjižarama, a na dan puštanja u prodaju, prodalo se 200 primeraka. Knjiga je do sada imala dva izdanja, planiramo dopunjeno izdanje, a od “50 najlepših mesta u Šumadiji” proistekle su i ideje za nešto slično u drugim delovima Srbije.

I na kraju, podeli sa nama tajnu kako u “Pričama sa dušom” uspevaš iznova i iznova da nalaziš dobre primere i širiš optimizam u vremenu u kojem je tako lako razočarati se u fokusirati na loše primere i prakse kojih ima u izobilju svuda oko nas.

Mislim da je reč o izboru tema koje ljudi vole i o novinarskom zanatu koji sam ispekao radeći u brojnim redakcijama pre Priča sa dušom. Nisam uvek toga svestan, ali čitaoci mi kažu da im se dopada što pišem iskreno, što umem da ih podsetim na detinjstvo, kada prikažem baku kako pravi pitu od jabuka ili kad se slikam na jugu Srbije kako jedem sutlijaš i predstavim poslastičare tog kraja. Naučio sam da prenesem suštinu, a u Pričama sa dušom je to danas u isto vreme i informacija i emocija. Ipak, glavna vrednost koju moj portal prenosi i zbog čega ima toliko čitalaca je vera u bolje sutra, umetnost uživanja u sitnicama, odnosno u životu i motivacija da se mogu napraviti velike stvari sa malo novca. A kada tome dodate stvarne ljude koji se u svakoj Priči sa dušom predstave slikom, imenom i prezimenom i realnom pričom, onda nema ni sumnje, ni hejtera, već samo ono najčistije – a to je duša.

Na Zanateriji se prodaje i tvoja knjiga “50 najlepših mesta u Šumadiji” koja je u međuvremenu postala pravi bestseler. Molimo te da predstaviš knjigu onima koji je do sada nisu čitali, a sa nama koji jesmo podeli priču o tome kako je nastala, kako si zadovoljan prijemom i da li je u planu izdavanje nove knjige? U knjizi, odnosno vodiču kroz Šumadiju želeo sam da prikažem skrivena mesta u tom kraju Srbije, da publici otkrijem male kafane, lokalne kolače i jela, manastire, domaće proizvođače, kuće sa bazenom, etno-sela, jednom rečju mesta kojih nema u ponudi turističkih agencija, a koja su na sat vremena od Beograda. Recimo, lokaciju sa prasećim bajaderama, ili najbolje ćevape pod Rudnikom, zatim mesto u Šumadiji gde se spava u zemunicama i u vajatu iz 19. veka. Moj tim i ja smo je napravili u francuskom stilu, u manjem formatu koji staje u svaku torbicu. Sve sam radio u svojoj produkciji, od pisanja do distribucije u knjižarama, a na dan puštanja u prodaju, prodalo se 200 primeraka. Knjiga je do sada imala dva izdanja, planiramo dopunjeno izdanje, a od “50 najlepših mesta u Šumadiji” proistekle su i ideje za nešto slično u drugim delovima Srbije. I na kraju, podeli sa nama tajnu kako u “Pričama sa dušom” uspevaš iznova i iznova da nalaziš dobre primere i širiš optimizam u vremenu u kojem je tako lako razočarati se u fokusirati na loše primere i prakse kojih ima u izobilju svuda oko nas. Mislim da je reč o izboru tema koje ljudi vole i o novinarskom zanatu koji sam ispekao radeći u brojnim redakcijama pre Priča sa dušom. Nisam uvek toga svestan, ali čitaoci mi kažu da im se dopada što pišem iskreno, što umem da ih podsetim na detinjstvo, kada prikažem baku kako pravi pitu od jabuka ili kad se slikam na jugu Srbije kako jedem sutlijaš i predstavim poslastičare tog kraja. Naučio sam da prenesem suštinu, a u Pričama sa dušom je to danas u isto vreme i informacija i emocija. Ipak, glavna vrednost koju moj portal prenosi i zbog čega ima toliko čitalaca je vera u bolje sutra, umetnost uživanja u sitnicama, odnosno u životu i motivacija da se mogu napraviti velike stvari sa malo novca. A kada tome dodate stvarne ljude koji se u svakoj Priči sa dušom predstave slikom, imenom i prezimenom i realnom pričom, onda nema ni sumnje, ni hejtera, već samo ono najčistije – a to je duša.